Kako je planula livanjska toplana (3. dio)

Gluho je doba noći. Smrdljiva magla od netom upaljenih dimnjaka livanjske čaršije prekriva Donji grad. A u renomiranom livanjskom kafiću „Uglađeni gospodin“ sjede Bumbar, Kadija i Jajoliki. Žustro, ali tiho i pohotno nešto dogovaraju:

Jajoliki: Onda si rek’o Kadija dvoje da ti zakrečimo u Šumariji!?
Kadija: Kako dvoje maloprije je bilo troje!? Ha ha!?
Jajoliki: Ma pusti malo, moram i ja jedno svoje zakačit, ne možeš ostat više, svi nešto zapošljavaju, ja ništa!
Kadija: Hajde, hajde, dvoje, ali dođeš mi?
Jajoliki: Nema problema!
Bumbar: Hajde, jeste li, moram ići?

Bumbaru zvoni telefon. Zove Ona.
Bumbar: Ooooo! Još ste budni!? Dobra večer Vam! Evo baš ja i Jajoliki ravnamo stvari sa Kadijom. Sve će biti kako ste tražili!
Ona: Ma nisam ja zato zvala. Zovem te da ti kažem da ovo više nema nikakvog smisla! Baš maloprije dok sam iz ormara vadila drugu deku sjetim se da mi još nemamo grijanja!? Pa to je stvarno, ne znam šta bih rekla!? Mislim, obećali smo ljudima. I Vanja je javno najavio, mislim. Ne znam u koju poziciju me planirate dovesti. Da ja još drva ispred kuće cijepam? Pa jedanaesti je mjesec!

Bumbar se pravda: Pa znate, ja sam Vam odmah rekao da je Vanja ipak malo hrabro najavio početak sezone grijanja, a nismo se ni nadali da će ovako zahladiti naglo?! Evo poduzeli smo sve korake i Komunalno se punim kapacitetom uključilo…

Ona: Ma dajte, molim vas, punim kapacitetom!?? Ti nisi uspio jednoj direktorici objasniti kako je to dobro za Komunalno, već smo izgubili 15 dana dok sam ja našla novu direktoricu!
Bumbar: Da, da, ali smo mi svejedno radili, nismo mirovali. Odmah smo krenuli u ozbiljan projekat rušenja dijela vrtića koji zjapi godinama prazan i prikupili smo ozbiljnu količinu ogrijeva od krovne konstrukcije vrtića, i bili bi to naložili ima pet šest dana, ali po nesreći, pokislo nam!

Ona: Dobro, jesmo li spali na to da moramo vrtić ložit da bi se ugrijali? Pa šta rade Mate i Runje?
Bumbar: Ma Runje se prepao da će morati svu onu robu platiti Šumariji sad kad se ovo dogodilo. Zato smo ovako kasno i sjeli sa Kadijom da stvar spasimo!?
Ona: Ja ne znam do kad ću ja moći ovo tolerirati, prsti mi se smrzavaju. Bumbare, nemoj me tjerati da se sramotim i drva pred kuću dovozim, nakon svih ovih godina! U ostalom treba i na ljude misliti!

Prekida ona vezu …
Bumbar: Kadija, šta ti nije Jajoliki obećao, ja ti za njega obećavam, samo to tuži i sudi u našu korist!

Nastavak slijedi…

Ovaj tekst je satira. Svaka sličnost sa stvarnim osobama i događajima je potpuno slučajna. (CrnoBijeliSvijet@protonmail.com)

Komentari

Be the first to comment

Leave a Reply