DINKO GRGIĆ / Svađa uz tek pečenu šljivovicu

Dugo očekivani dan je napokon došao i počeo sam se pripremati za plodove toga posebnoga dana. Obukao sam svoje najbolje radno odijelo koje sam čuvao za ovakve posebne dane.

Pripremio sam taj takozvani “veseli stroj” naložio vatru, i počeo nasipati šljive u kotao. Tada je naišao susjed i veselog lica rekao: Oooo, je li to spremaš…?
A ja zadovoljno odgovorio: Jesam, napokon!

Malo smo se šalili kako to već susjedi znaju te sam ga uljudno pozvao ‘na po jednu‘ kad rakija poteče.

I kako to već bude, svake godine kad je rakija nakon nekog vremena potekla, raširio se miris u susjedstvu te su se i ostali susjedi i poznanici počeli skupljati privučeni sa tim miomirisima.

Svaki je došao sa svojim načinom pošalice i sa svakim novim članom raspoloženje je raslo.

U početku rakija iz kotla nije imala vremena teći u posudu jer je u svakom trenutku bila postavljena čašica prije posude.
I tako je to trajalo dok su svi nisu zasitili priče.

Zanimljivo je da nitko od nazočnih nije rekao da rakija ne valja, nego su je na sva usta hvalili kao da je med, i tako se, naravno uz hvalu, sipalo još te blagotvorne tekućine.

Uz rakiju je odnekud došla i piva da malo začini stvari.

I tako je, pomalo, vesela priča prelazila u ozbiljne i diskutabilne teme, te jedan sugovornik usputno reče da je izvodio neke radove na kući i da mu je majstor to naplatio previše s obzirom na to da ima samo srednju školu.

Na tu izjavu sam se okrenuo prema sugovorniku, automatski sam se uhvatio za metar koji inače stoji u mom desnom džepu da održim balans, jer bih inače pao i sa suzdržljivim i mirnim glasom pitao: Zbog čega misliš da taj majstor treba imati manju cijenu rada od tebe?

Sugovornik me začuđeno pogleda i reče: Pa naravno zbog toga što sam ja fakultetski obrazovan. U tom trenutku svi ostali se okrenuše i pogledaše prema nama dvojici, nestrpljivo čekajući moju reakciju.

Pogledom sam pokazao jednom od susjeda da prihvati ručicu od kotla i da nastavi vrtjeti da ja budem slobodan da mogu diskutirati sa dotičnim gospodinom.

Susjed poslušno prihvati ručku, a ja se namjesti udobno u stolicu, napijem se malo rakije da bih imao bolji vokabular, pa pive, da riječi lakše poteku i upitam smireno: Zašto misliš da fakultetsko obrazovanje vrijedi više nego srednjoškolsko?

Odgovor je uslijedio munjevitom brzinom i povišenim glasom: Ja sam se žrtvovao 4 godine  i moji roditelji su se isto tako žrtvovali za moje školovanje i ja imam pravo na veći luksuz u životu.

Oho, kažem ja i pogledavajući prisutne nastavi, pa mi ovdje imamo čovjeka koji voli fašizam, jer samo fašisti misle da su  superiorniji od drugih.

Ostatak društva se počelo osjećati nelagodno i jedan se odluči reći da se ostavimo takvih tema, ali nije ni završio dotični gospodin uvrijeđen reče: Oprosti mali, ali ja sam u duši komunista, i molim nemoj me miješati sa agresorima!

Ma kakav si ti komunista kad tako razmišljaš? Izgalami se ja na njega, pa komunisti su socijalisti i oni ne priznaju nejednakosti.

U tom trenutku pored nas velikom brzinom pored nas prođe crvena petokraka. Svi smo tresli glavom ne vjerujući svojim očima.
Upita me netko iz društva: Je li i ti vidiš ono što i ja?

Ja odgovorim: Ma jesam, ali nikad nisam vidio tako veliku i blještavu petokraku. Pogledao sam ostatak društva koji su još bili zamišljeni oko toga događaja.

Jedan je imao osmijeh na licu,drugi se prepao, trećem je bilo svejedno. Ali svi su već pravili planove nakon toga ukazanja.

Nakon nekoliko minuta sam se razabrao i rekao mislim da je pored nas prošao kamion sa reklamom Heineken pivo koji u svom reklamnom logu ima crvenu zvijezdu petokraku.

Ostatak društva se složi sa mnom, a dotični gospodin popije čašicu rakije reče: Ma ajte svi kvragu, i ode.

Kad je zamakao iza ugla svi odahnuše i u jedan glas rekoše: E, neka si mu rekao, to mu je trebalo odavno reći, zaslužio je!

Dinko Grgić

Komentari

Be the first to comment

Leave a Reply